07.03.2018.

Respekt se ne kupuje

Faktor

Razgovarao:
Milan MILIDRAG

Nedavni poziv Bilderberg grupe premijerki Srbije Ani Brnabić da prisustvuje godišnjem sastanku u Torinu od 7. do 10. juna obnovio je interesovanje sr­pske javnosti o čemu se razgova­ra u tim grupama koje čine uticajni ljudi iz svijeta biznisa i politike, po kom kriterijumu biraju članove i šta znači kada nekoga od Srba pozo­vu na sastanak. Sve je još intrigantnije jer su sastanci Bilderberga od osnivanja 1954. tajni. Bez pris­ustva medija; niti je kome dozvol­jeno da u javnosti komentariše sa­držaj razgovora.

Holbruk je Karadžiću prodao ciglu. Prevario ga je. Nije imao ovlašćenje da mu da ga­rancije da neće biti uhapšen ako se po­vuče. Ubijedio ga je, a Radovan zna zašto je to prihvatio

Ipak procure vijesti da je upravo ova grupa odlučila o nastanku Evropske unije, uvođenju eura i dolasku Ba­raka Obame na vlast, ali i da se Sr­biji - pod određenim uslovima - po­nudi zeleno svjetlo za ulazak u EU ili da se raspravljalo šta Zapad mo­že da učini kako bi udaljio Rusiju od Srbije.

O pozivu Brnabićevoj više se nije mnogo govorilo u javnosti, a da bi se moglo naslutiti o čemu će razgo­varati, trag je ukazao na Trilaterarnu komisiju, koja je nastala 1973. kao svojevrsno proširenje, forum koji prethodi sastancima Bilderbe­rga. Osnivač obiju organizacija je Dejvid Rokfeler, a počasni član ču­veni američki diplomata Henri Kisindžer.

Trilateralna komisija, koju čine vo­deći ljudi finansijskih institucija, ba­naka, poput Goldman Saksa, Evro­pske centralne banke, MMF, veli­kih korporacija, kao i nekoliko bi­vših predsjednika, premijera, šefo­va diplomatija, profesora, rektora uglednih univerziteta - sasataće se ove godine u Singapuru (od 23. do 25. marta). Prije četiri godine to je bilo u Beogradu, kada je pozdra­vnu riječ održao premijer Vučić (za­nimljivo, sastanku je prisustvovao i predsjednik Dodik).

- To je bio prvi najozbiljniji događaj za Beograd poslije sahrane Josipa Broza Tita - tvrdi za Faktor Jovan Kovačić, član Izvršnog komiteta Trilateralne komisije, predsjednik Srpske grupe Trilaterale i tink tenk organizacije Ist-vest bridž.

Šta Ana Brnabić može da donese sa sastanka Bilderberg grupe?

- To je veliko priznanje Srbiji, jer znači da je Srbija prepoznata kao stabilna zemlja koja može da po­stane korektivni faktor u mnogim oblastima. Ne može Ana da se vra­ti sa nečim opipljivim, jer to nije organizacija koja dijeli dipolome, medalje ili direktive. Neće u Bilde- rbergu niko reći: ‘E, Ana, sada se vrati i uradi to i to‘.

Nego će reći: ‘E, Ana, hajde ti na­ma sada ispričaj šta se radi ta­mo u toj Srbiji.

- Tako je. I veoma je važno šta će ona tamo reći, jer će je pažljivo slušati. S druge strane, ona će se vra­titi sa ozbiljnim insajderskim isku­stvom, a ona je dovoljno mudra i pametna da vidi reakcije na ono o čemu će se tamo govoriti. Ona će u Beograd donijeti dobar presjek onoga šta ljudi koji su jako moćni misle o Srbiji i regionu. Prema to­me i Srbija će imati priliku da nešto koriguje.

Zašto onda postoji ta fama o vla­darima iz sjenke, da je to mjesto gdje se donose odluke?

- Zato što neko protura tu famu. Da se nije desio konflikt između Rusi­je i SAD, Rusija bi imala grupu u Trilateralnoj komisiji. Zato što su­protstavljena mišljenja treba suko­biti na intelektualnom nivou. Jer ako se to ne uradi, onda su šanse za rat veće.

Član ste svih tih organizacija, osjećate li se kao moćan čo­vjek?

-  Da li vam djelujem kao moćan čovjek? Uopšte nisam moćan niti sam uticajan, trudim se svakim da­nom da budem što bolji, pametniji, razumniji i zdraviji. Imam firme ko­je se bave konsaltingom i lobira njem, živopisan CV, bio sam novi­nar, savjetnik u OHR, spajam lju­de i interese, politiku, biznis. A poenta nije samo u tome da pozna­jete uticajne ljude, nego morate da zaslužite njihov respekt, a to može­te samo ako ste pametni i sposo­bni; respekt se ne kupuje.

Šta mislite zašto ljudi mrze te moćnike iz sjenke? Rokfelera, Soroša...?

-  Uopšte ne razumijem zašto mrze Rokfelera, to je samo zavist. Ali ra­zumijem zašto mrze Soroša. On se direktno miješa u poslove stra­nih država, za razliku od Rokfele­ra koji analizira ali se ne upliće. Soroš direktno radi preko Otvore­nog društva, e sad, nekome to pri­ja, nekome ne.

Kao novinar ste bili sudionik pre­govora u Ženevi i Dejtonu. Kako se Ričard Holbruk nametnuo kao glavni pregovarač?

-  On je najegocentričniji čovjek ko­ga sam ikada upoznao. Uopšte ni­je trebalo da bude uključen u pre­govore, nego je ubačen kada je izaslanik SAD za bivšu Jugoslavi­ju Robert Frejžer poginuo na lgmanu 1995. Holbruk je bio trkač, trudio se da bude alfa-muškarac, kauboj. Ali mozak cijele operacije je bio Voren Kristofer i njegov tim.

Kako je onda došlo do toga da Holbruk da garancije Karadžiću da neće biti uhapšen ako se po­vuče?

-   Prevarili su Karadžića samo tako, jer on apsolutno nije imao takva ovlašćenja. Prvi sam, kao dopisnik Rojtersa, javio vijest da će Karadžić tokom te nedjelje da siđe sa vlasti. Čekao sam namjerno nedje­lju prije podne da objavim vijest i da izazovem pometnju, jer su svi bili u Dubrovniku i po drugim gra­dovima na moru. Držao sam taj dokument u ruci i moj prvi kome­ntar je bio da on nema ovlašćenje da to uradi. Prodao mu je ciglu. Prevario ga je. Ubijedio ga je, a Radovan zna zašto je to prihvatio.

Učestvovali ste u svrgavanju Slobodana Miloševića. Jeste li zado­voljni rezultatom?

-   Ne, očekivao sam da ćemo mno­go, mnogo brže postati visoko ra­zvijena zermlja. U svakom pogle­du: ekonomskom, demokratskom, institucionalnom.

Šta se ispriječilo?

-   Spriječile su objektivne okolnosti koje su vodile porijeklo iz subjekti­vnih razloga. NATO bombardovanje, sankcije, ubistvo Zorana Đinđića, činjenica da je naša javnost birala lidere koji su takvi kakvi je­su. A, opet, neki od njih nisu shvatali da njihova pobjeda na izborima nije dozvola za dijeljenje ratnog pli­jena, nego obaveza prema narodu.

Danas kada gledate opoziciju, to su sve oni isti ljudi od ranije. Pre­tpostavljam da sa osmijehom gledate na to.

-   Nije mi do smijeha, nikako. Da bi vlast bila dobra i mudra, mora da ima jaku opoziciju kao korektiv.

Onda vlast u Srbiji nije ni mudra ni dobra?

-   Nisam to rekao. Ne zato što bra­nim Vučića! Tako sam branio i Tadića. Nego zato što poštujem insti­tucije. Vučiću i meni je ideološko porijeklo drugačije, ali prihvatam činjenicu da čovjek može da se pro­mijeni. Svaka čast, on je napravio neviđen salto. Ljudi ga ne vole, pri­čaju ovo-ono, međutim, na biračima je da kažu šta misle. Nisam opozicionar niti politički aktivista, mogu samo kao građanin da ka­žem da mislim da su neke stvari dobre i da su, kao kod svake vla­sti, neke loše. Mi smo tu da pomo­gnemo Srbiji.

Postoje različita mišljenja šta je dobro za Srbiju.

-   Živio drug Tito! U njegovo vrijeme svi su bili fudbalski selektori i tu se završavalo razmišljanje. A sada su svi geopolitički stručnjaci. Svi se razumiju u sve. U Titovo i Slobino vrijeme, ti si morao da budeš neko i nešto, da bi te neko čuo.

Da li su ta Miloševićeva vreme­na bila najteža za vas?

-   Sloba je fenomenalno znao da vlada sivom masom birokratije na kojoj se temelji država, i zato je to­liko i ostao na vlasti. On ih je nasli­jedio i privukao, nije ih mnogo mi­jenjao i zato je to i funkcionisalo uprkos ratovima, sankcijama, hao- su. Ali je mogao mnogo bolje da odigra stvari, suviše kasno se sje­tio Dejtona. I u Rambujeu je treba­lo da odigra totalno drugačije. On je iz Dejtona izašao kao mirotvo­rac. Dali su mu dvije godine da ri­ješi pitanje Kosova. I dan-danas je ostala tajna zašto nije, ko ga je ta­ko savjetovao. Vlast je obaveza, teška muka, naročito kada se nala­zite u Srbiji i imate rak-ranu koja se zove Kosovo.

Da li je bivši agent MI6 Džordž Bazbi vaš kum?

-   Komplikovano je.

A da li je tačno da on ruši Vuči­ća, kako su krajem godine pisali neki beogradski mediji?

-   Bože sačuvaj! Ja ne znam. Ja u tome ne bih nikada učestvovao, da rušim bilo koga, ne Vučića. Za­to što sam učestvovao jednom ru­šenju, kao što kažete za Slobu, bio sam tu jer je u pitanju bila demokratija na djelu. Zašto bih učestvovao u nečemu što je protiv želje naro­da? Mogu da se ne složim sa že­ljom naroda, ali onda, da li ću da pljujem narod ili ću da učinim sve što je u mojoj moći da učinim situ­aciju boljom. Treba da promijeni­mo razmišljanje i način ponašanja političara, ali to se ne radi njihovim
rušenjem, nego na mudar način, diplomatski, politički. A to za Bazbija, koliko ja mogu da znam, apso­lutno nije tačno. Čovjek je u penzi­ji, gleda svoja posla.

Jednom špijun, uvijek špijun.

-   Ma, nije tačno. Ako je suditi po knjigama, kada odeš u penziju pre­daš svoju legitimaciju, paze te da ne talasaš mnogo i gotovo. A to što po kafanama pričaju...

Pa po kafanama pričaju da str­anci vole ovdje da ruše vlast, što nije netačno.

-   Pa dobro. Nisu stranci ovdje sru­šili Miloševića. Nego narod.

I nije baš!

-   Dobro, neko je tu nešto malo po­gurao. Zato je meni smiješno kada Amerika kaže da se Rusija umije­šala u izbore. A od Drugog svje­tskog rata Amerikanci su se mije­šali u 96 izbora širom svijeta, ako se ne varam, a Rusi u svega 33, tako da je 3:1. E, sad kada su po­pili svoj gorki lijek i osjetili kako to izgleda na sopstvenoj koži, onda su pošizili. Ne vjerujem da su Rusi uopšte odigrali bilo kakvu odlučuju­ću ulogu u Americi. Ali uvijek je bi­lo lobiranja za svoje interese dru­gim metodama. Imate instrumente u svojim rukama i normalno je. Ako ja imam neke planove za Indiju, meni je jako bitno ko je tamo na vlasti. Ako imam ogroman interes i te tako ću da se brinem, pa ću da radim da moji ljudi dođu na vlast. Danas je svijet globalno selo.

Šta mislite kako će proći na iz­borima proevropski blok u BiH koji predvodi bivši ambasador, Draško Aćimović?

-I on je iz Ist-vest bridža. Mislim da će dobro proći. Narodu je više dosta određnih strahova i dobro je ako polazimo od ideje da imamo EU kao cilj da bismo sebe ojačali i sproveli sve teške reforme. Mislim na cijeli region.

Jeste li još savjetnik predsjednika Dodika?

-  Ne, ja sam njegov prijatelj i on je moj.

Zašto se raskinuli savjetnički ugovor?

- Jednostavno nije više bilo potrebe. Imali smo divnu sradnju, a ja poštujem svačije mišljenje, naročito svih izabranih lidera.

Kako, kao ekspert u političkom konsaltingu, ocje­njujete Dodikove poteze?

-  Najbolje govori podatak da je na vlasti ovoliko koli­ko je. Nije na meni da ocjenjujem, to će reći narod na izborima. On jeste sačuvao mnogo toga u Repu­blici Srpskoj: ustavne promjene nisu prošle, raspaki- vanje Dejtona nije, sačuvao je policiju, ima toga jako mnogo. Da li je to sve što treba narodu u Republici Srpskoj da bude zadovoljan, to je pitanje za narod?

A šta mislite o njegovoj kandidaturi za Predsje­dništvo BiH?

-  Mile je legenda, pošto više ne može da se kandidu- je za predsjednika Repubkike Srpske, biće interesa­ntno gledati kako kao član Predsjedništva BiH doče­kuje one koji ga ne vole ili ga stavljaju na crnu listu. Što bi Englezi rekli: 'Mile je veći od života, a veliki je i ovako'.

 

 

---